2017-11-21 04:42:54 | Notice: Undefined index: HTTP_ACCEPT_LANGUAGE in /home/filterzavodu/puricom.rs/admin/modules/translation/classes/model/translate.php(1) : eval()'d code on line 1
2017-11-21 04:42:54 | Strict: Only variables should be passed by reference in /home/filterzavodu/puricom.rs/admin/modules/translation/classes/model/translate.php(1) : eval()'d code on line 1 Puricom Srbija
  • Header
Prijava Registracija

Puricom Od čega je voda „tvrda” a kada je „meka”?

U modernom svetu 99% ljudi za svakodnevni život dobija vodu iz duboko kopanih bunara. Dubina bunara ide od 50-600 metara. Na svetu svi koriste kišnicu, jer je i površinska voda nekad bila kišnica. Razliku između površinske kišnice i duboko kopanih bunara daje to da se kišnica infiltrira u dublje slojeve tla. Dok stigne u različite dubinske slojeve – po prirodi – rastvara razne supstance. Ovakvi su na primer kalcijum (Ca2+), magnezijum (Mg2+), gvozđe (Fe+), amonijum (NH4+ ), nitrit NO2- ), nitrat (NO3- ), arsen (As4+ ). Ove materije tokom korišćenja vode prouzrokuju razne probleme. Jedan od ovih problema je „tvrda” voda, zbog kojeg dolazi do kamenca.


„Tvrdoću” vode daju joni Ca2+ i Mg2+ . Ovi joni se u vodi nalaze u obliku hidrogen - karbonata- Ca(HCO3)2, Mg(HCO3)2 .


Kada se vrši neko fizičko dejstvo – zagrevanje ili pad pritiska – ugljen-dioksid (CO2) izlazi iz sistema i karbonati stvaraju tvrd talog. To nazivamo kamenac, zato nazivamo vodu koja sadrži visoku koncentraciju kalcijuma i magnezijuma, tvrda voda.


Kada se u vodi ne mogu naći ili samo u maloj količini rastvorljive materije koje znaju da naprave tvrd talog, onda pričamo o mekoj vodi.




Nazad